Ruže Javorke Katić – prvi dio

Cijelu noć olujno nevrijeme haralo je selom, praćeno jakim vjetrom, kišom i grmljavinom. Javorka Katić, ležala je u svom krevetu tiha i uplašena, već žaleći svoje ruže koje su prepuštene tako okrutnom nevremenu. Iz misli je prenu njen čupavi mačak koji je skočio na krevet, a u tom je i prepao. Pociknula je.

  • Ih avetinjo jedna..bjež’ s kreveta crko dabogda..za mal’ se upiša od stra'ota…
  • Šta se jediš glupačo, što ga puštaš u sobu s nama… Probudište me, a jedva sam zaspala. E, pa tačno mi nekad žao što se ne uda’ za onog ofucanog Durađa, barem da mi život'nje po kući ne ‘odaju i da spavam u miru.

Starija sestra Jagoda bila je lakog sna, i često bolešljiva pa joj je i to remetilo odmor noću. Najgore od svega bile su joj alergije. Činilo joj se nekad da je na samu sebe alergična.

  • De začepite obje ako boga znate…

U tom puče jak grom i nekoliko minuta tri sestre Katić su ćutale, dok je četvrta hrkala dubokim snom.

  • E sad se tek neću naspavat’, – progovori prva Jagoda –  Dušanka ubi hrkanjem.
  • A ti onda ustani, pa je probudi.
  • Višnja draga, ja b’ ustala i budila je, al bolan ti si bliža njoj pa de ti… Ne vidi se ovd’ u mraku ništ, zakačiću za nešt’ pa pogin't u po kuće.
  • Što se neudade za tog Đurađa... – progunđa Višnja više onako za sebe. a Javorka se zacereka.
  • Šta s’ rekla?
  • Ništa Jago, ništa..evo ustajem da je budim…
  • De boga ti…nemere se spavat od nje..

Višnja kako reče tako i uradi..ustala je i opipavajući zid stigla do kreveta sestre Dušanke.

  • Dušo..Dušanka… – dozivala je i gurkala.
  • Aaa..'ta je… Još pet minuta i ustajem..sigurno.
  • Ma de bona šta ti je gluho doba noći je još, al’ nemeremo od tebe spavat hrčeš opet. Gora si od ćaće…Lezi na stranu il’ na stomak. – poče je okretati na stranu.
  • Ma legnem ja, al’ se tokom noći okrenem na leđa, tako mi nešto merak.

Sjevnula je munja i obasjala sobu kao da je dan, a potom zagrmi.

  • Au sunce ti..šta je ovo, propas’ svijeta.
  • Nevrijeme, ništa strašno, strašnije je tvoje hrkanje – dobaci Jagoda.
  • A jeste dosadne sve tri, ko vam je kriv kad ne znate spavat, sve vam nešto smeta….dabogda vam svi muževi hrkali.
  • Auuu, mnogo si strašna – reče Višnja pa prasnuše u smijeh.. a mi se seko tebi u inat nećemo udati, već ćemo te do kraja života ovako budit.
  • E pa ne morate onda ću ja nać nekog deliju što hrče, pa ćemo tako da tresemo prozore noću i prepadamo selo.

Ponovo sve prasnuše u smijeh i polagano zaspaše, kako je koja mogla. Javorka već zaspalog mačka pored svoje ruke nježno pomilova, a ubrzo potom i ona zaspa.

Jutro je bilo sveže, ali sunčano. Čula je zviždukanje radnika Spasoja i grablje kojima je sakupljao lišće i grane potrgane u noćašnjem nevremenu. Osjetila je miris majkinih uštipaka i kajmaka, ali prije nego se otarasi gladi mora provjeriti ruže.  Otac je već bio u radnji, kad je  sišla niz stepenice umivena i obučena i krenula vani. Majka je ugleda iz kuhinje.

  • ‘đe ćeš ti, mala? Deder prvo da doručkujemo pa svaka da se lati posla.
  • Eto me brzo samo ruže da provjerim, – stavila je ruke na kukove – ma dok trepneš biću za stolom.

Majka Veselka mlatila je glavom, ali Javorka nije vidjela njenu reakciju, jer je već brzim koracima stigla do vrta s ružama.

  • Oh, pa dobre su, nisu stradale mnogo- reče tiho.
  • Pomaže im to što su uz kuću pa ih vjetar nije smlatio.

Čula je muški glas iza sebe, pa se okrenula.

  • A je li boga ti, a šta ti to znaš o ružama?
  • Znam dosta gospo'jice, mater u mene ih je vol'la. A ja sam volio proljeće samo zbog njih, cijela bašča i dvorište miriše li miriše.

Cerio joj se. Bio je obučen u fino odijelo, ništa kicoško ništa sirotinjsko onako, potaman. Pomisli.. Držao je šešir u rukama i presavijao ga. Ima neki’ dva'deset pet, šes’ sigurno. Razmišljala je posmatrajući stranca pred sobom.

  • Pa to je fino – konačno mu odgovori. – Imate onda lijepo sjećanje na mater.
  • Imam, imam… aj’ u zdravlje gospo'jice.

Mahnu joj šeširom, stavi ga na glavu i ode. Jedva da je stigla podignuti ruku i otpozdraviti, a on je već  zašao bio za visoke zidove koji su skrivali kuću i okućniću od znatiželjnih prolaznika. Iz nepoznatog razloga (njoj tad) napravila je dvadeset koraka do velike kapije i pogledala na blatnjavu ulicu. Nije ga bilo.

  • Javorka – čula je majčin glas  – Dušanka, ajte da doručkujemo djeco…ajte…

Bilo je pola osam ujutro.  Biće ovo još jedan dug dan pomisli i krenu prema kuhinji.

  • Eto nas majko…eto nas.
Advertisements

10 komentara na “Ruže Javorke Katić – prvi dio

  1. Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo dobra godina za tvoje pisanje. Oduševila sam se, pre svega baš ismejala, sjajni dijalozi, baš autentični, uvukla si me u priču i sad jedva čekam nastavak….onako, narodski, humoristično, a opet lepo i blisko. I u najboljem maniru naših prozaista poput Ćopića ili Kočića, često me ove “zavičajne” teme podsete na njihov stil. Ozbiljno si talentovana!

  2. Ivan

    Lijep je osjećaj da si me se sjetila a još je ljepši što si mi poslala ovaj tekst.Dobro je započet sa dijalozima što mu daje dinamičnost.Meni se osobno dopada što pišeš dijaloge u autentičnom jeziku.To daje posebnu draž u cijelom tekstu. Da si talentirana i za prozu to sam ti već rekao. Međutim, smatram da možeš još bolje.
    Ne žuri.
    Piši polako.
    Skupljaj slike o kojima pišeš i gledaj ih kao da gledaš film. Pokušaj opisivati okolinu… u početku sobe u kojoj spavaju sestre a potom i opiši svaku ponaosob ne samo karakterno nego i fizički. Neka likovi ožive i predstave se u punom ozračju za tvoje čitatelje.
    Ovo što si sada započela je dobro i očekujem zaplet i vjerojatno i ljubavnu priču. Skiciraj si na neki papir cjelokupnu radnju,likove,kraktere i njihove uloge.
    Tako se prave romani.
    Možeš i napraviti i priču od toga ako te je strah i imaš veliku odgovornost prema pisanju romana.
    Iskreno, nisam ni ja bolji.Ono što sam napisao prije par godina (Bože kako samo lete…) na tome je i ostalo.
    U svakom slučaju, imaš moju podršku i držim ti debele fige.
    Lijep pozdrav.

    1. planirano je to sve al postepeno nisam mogla nagruvat opise svega u ovaj post bilo bi 4000 rijeci. Opisacu i njih i sve ostalo al po malo u svakom narednom postu

      i nisam te se sjetila nego je stiglo obavjestenje jer si ubacio mejl za pracenje bloga

  3. Povratni ping: Ruže Javorke Katić – drugi dio – slavakaramanovic.com

Vaše mišljenje o...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s