Svega po malo, od nekud se mora početi

13340315_10209861901130637_9164531931504277872_o

Napravih stranicu i kategorije, pa bi bio red jelte i da turim kakvog teksta a i slika u to. Ha ya…

Probaću ne gnjaviti previše uvodom i lagano vas uvesti u priču, koja ovog puta neće biti izmišljena već moja – lična. Ta priča  započela je negdje krajem maja, iznenada i neočekivano, kao što bismo svi rekli “onda kad smo se najmanje nadali, tad nam se desilo”, te me put naveo u jedno malo mjesto u istočnom dijelu Slovenije.

Dugo vremena(može se reći i godina) sam bila zainteresovana za EVS (Evropski volonterski servis i nikako manje važan Erasmus+ o kojima ću više pisati ukoliko bude zaintrresovanih za to, pišite u komentarima) jer pruža mogućnosti putovanja i rada/volontiranja u drugim zemljama, upoznavanje novih ljudi, jezika, kultura i svega onog što bi nekome nemirnog duha kao što je moj predstavljalo dozu izazova i mirisalo na zanimljivu avanturu.

Ako izuzmemo birokratiju i svu tu dokumentaciju prije mog definitivnog dolaska mogu slobodno reći da je Laško( da, da gradić u kom se proizvodi laško pivo)  moj novi dom u narednih nešto manje od godinu dana jer sam 17 (vrijeme leti) već tu.

Htjela sam izaći iz zone komfora i probati nešto novo. Ovdje ću učiti stvari koje do sad nikad nisam i sigurna sam da će to biti jedno nezaboravno iskustvo, a ko zna možda i buduća profesija, detaljnije o svemu ću pisati u nekom od narednih postova.

Ovaj ću posvetiti prvoj sedmici provedenoj ovdje.

Daklem, Laško mi se svijelo onako “na prvu” što b’ se reklo, i već prvih dana boravka ovdje sam krenula u istraživanje i šetnje.

A prije svega pogled s prozora mog stana:

20160802_131947

 

Zatim šetnja pored Savinje do pivare, koja je na 5 min od mene:

 

20160803_095738

 

U suprotnom smjeru šetnje nalazi se Termana Laško:

20160805_103858

20160805_101655

Spomenih Savinju pa evo malo slika i nje, ružno reći al’ na prvu ne skontah da nema smeća u njoj(jer tamo odakle sam ja rijeka nije rijeka ako po njoj smeće ne pluta), a na drugu se obradovah kao malo dijete pa iškljocah par slika (naravno neću ih sve stavit)

20160805_101338

20160805_103040

 

Takođe bila sam malo i u Ljubljani, vozila se lađicom, fotkala nisam jer sam bila lijena (sram me bilo) ali sam svakako uživala u razgledanju zgrada duž Ljubljanice, ovo je slika dok smo čekali dolazak lađice( da..Tromostovlje):

20160806_164519

 

Pa recite da ovo nije genijalno? 😀 (postavljene prskalice koje su prava zabava za djecu)

 

 

Neizostavno u ovom prvom postu je i posjeta laškoj biblioteci, koja ne samo da divno izgleda već ima zaista prijatne zaposlenike pa sam se i zbog toga osjećala jako ugodno. Dobih i člansku kartu što je rezultiralo traženjem knjiga na srpskohrvatskom jeziku i na moju sreću imaju jednu veliku policu knjiga tako da za čitanje neće biti krize.

 

preuzeto sa: lasko.info
preuzeto sa: lasko.info

 

Prve koje sam uzela su Bolnica – Arthur Hailey i Pjesme – France Prešeren. O Bolnici ću napisat sad koji redak, a France P. ipak zaslužuje više od nekoliko redova pa će biti ostavljen za neki narednu post.

20160814_150917

Kao što su neki već upoznati imala sam period kad mi  nije išlo čitanje i onda naletim na Bolnicu koja mi se zaista dopala i jedva sam čekala veče da mogu čitati. Dočaran život i rad ljekara i sa kakvim se oni dilemama susreću svakodnevno, kako u radu tako i u privatnom životu vratio me je ponovo među knjige. Hvala Arthure.
E i da.. desilo mi se nešto zanimljivo (ne znam da li je ikad nekome od vas) ali sitgavši do dijela gdje je bio tekst pisma, stajao je datum 7. kolovoza, i onda mi je prošlo kroz glavu da tog dana kad sam čitala je zaista bio 7. avgust. Ludo skroz na skroz.

20160814_150726

 

I toliko od mene za sad, jedino još da vam predstavim svoj ofis (hahaha)/trpezariju, tu jedem, tu ganjam net da se konektujem i tako.. doduše ovako je izgledao kad tek stigoh, a sad posle više od dvije sedmice ni malo prezentativno – vlada neki haos (nazvaću ga kreativnim).

Hvala što stigoste dovde…

Do narednog posta – Nasvidenje (da uči se slovenački 😉 ).

20160802_075035

 

Advertisements

4 komentara na “Svega po malo, od nekud se mora početi

  1. Izgleda si ti za te dve nedelje naučila više nego ja tj. potrudila si se više od mene da ga naučiš, to definitivno.
    Ja sam zapamtila vem, ne vem (baš teško :D) i još poneku.
    Uživaj i samo piši, škljocni po koju sličicu (ja sam ponekad pila pravi anti-turista, nekim danima ni telefon nisam nosila).

    Hvala ti što deliš delić avanture sa nama. ❤

    1. hahaha a ja imam uciteljicu pa ide lakse 😀
      hocu hvala ti, mozda smo se mogle i upoznati da sam znala da si bila u Sloveniji, al otom potom ❤

Vaše mišljenje o...

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s