Kao raspjevana zvona odjekuje ehom
do svih čula sječe kapi uzavrelog znoja
na leđima tamnih robova u podne.
Ne prkosi im željom utrnulih tijela
jer samo sad prikaz te slike postoji.
Neprekidan k'o vrijeme, postojan i lažan
tjera svako srce da zadrhti bar jednom
slobodu im daje, šta im više treba –
sem parče sunca i gram suvog neba.
slavakaramanovic.wordpress.com 
Povtratak, ko hleb naš nasušni…
hahah da 😀
Novi look i novi stihovi. Sjajno kao što si nas i navikla. ❤
Juče kad sam uletela na blog trebao mi doble take da shvatim da sam kod tebe. 🙂
Svi ste bili vredni za ove 2 nedelje što me nije blio, imam materijala za čitanje.
Hvala na predivnim rečima koje stvaraš. :*
hhahha hvala ti ❤
ma dugo sam trazila neki template da mi valja ovaj mislim da ce ostati do daljnjeg, nekako mi je bas legao 😉
hvala jos jednom :*